Htela sam da pisem da ne volim grasak, kao uvod u stvari koje ne volim. Ali prema tom grasku mi nekako sve izgleda suvise slabo u ukusu nevoljenja. Ustari, sa malo mirodjije mogu da ga podnesem, zavaram se ukusom koji mi prija. Sam grasak mi je nekako bezlican, neukusan.

Ali necu o grasku. Volim neke ljude i oni mi prijaju, ali se cesto u tim corbama zadesi i neka mirodjija, koja u ljudskom obliku nema bas nikakav smek prijatnosti od one mirodjije gore.. Pa sad, jednom volis a jednom ne.

Volim najvise tresnje, a jos vise pitu od visanja. Ne od tresanja, nego visanja.

Nikako da razumem, gde je zec a gde grm..stalno bih nesto drugacije.

 Meteopata sam, mozda i malcice cudak. Ne, nisam onaj koji ne moze da shvati tudje potrebe i porive, cak nasuprot, empatija mi je veoma dobra. Ali imam svoj  kompas..zaigra malo skazaljka ali drzi prvac, nekima kompas smeta ali ... I nisam Napoleon, ni nezamenljiva , ustvari jedva cekam da me zamene u svim sferama ( od onoga. gde je..do onog..treba mi.) Svojeglava sam donekle, odnekle  nepredvidiva i svakojaka al eto, takva sam.

Danas sam posetila poznate ljude na pijaci, razmenila po koju o skupoci, o tome, kako malo ima pravih proizvodaca, svi kukaju a tresnje koje volim su preskupe.. Dosla sam u gnezdo, sve to stavila u rernu..malo poradila. Lep je dan..ali malo mladunce, vislje od mene za dobrih dvadesetak santimetara ( a ja nisam niska) mi je stao na lanac, a lanac je kratak vec neko vreme. Hajmo polako, hopa, uz osmeh, jos jedan krug do DM, terapija medju samponima i kupkama. Taman bi ovo bio jedan domacinski post, ali sledi zaplet.

Cetiri kese, idem do kola, gledaju one mene, gledam ja njih i kazem, ma nosi se i ti i kese i detrdzenti i prozori i sve ostalo. Poruka “ jel da iskljucim rernu” “Ne, pusti da se upali sve!” . Stavim  sve u gepek,  svratim u prvi Maxi, kupim banane, flasu vode, dve pakle cigareta. Pravac pumpa i elegantno se ukljucim na auto-put (setila sam se saveta ka Simanovcima) i.... huu, onaj duboki izdah olaksanja posle aerodroma..

A ravnica se prucila, ravna odavde pa sve do prvog nadvoznjaka. Pojma nema sto sam se iznervirala i da li sam trebala i sta me sve zulja. Nebo, sunce i poneki Simsonov oblak mi se ismejava " e jesi stvarno.." i ja se smejem postidjeno „ e pa jesam stvarno, necu vise“..Sunce..muzika, volan zatrese na stodvadeset i opomene da se ne zapricavam u mislima. Omanem i skretanje, nasmejem se, okrenem se kod Sremske Mitrovice, pa nazad..ka Irigu, desno, Grgetak  pa Perkov Salas...drugi duboki huu.

Da umem, i da mi se traze kablovi po kuci, pokazala bih fotografiju pite od visanja na kockastom stolnjaku pod orahom. Drustvo mi je pravio avlijaner, ruzan, ali onako umiljat, kao sto samo oni umeju da budu. I ja sam avlijaner..valjda i umiljata kad se smirim. Podelila sam i sliku tog stoljnjaka i uzivala.

Dobila sam na kraju od dana, koji nije obecavao nista narocito, energiju sunca i osmeh. Dobila sam upravo i Somersby od strarijeg mladunca i obecanje, “.resio sam, od sada se raspravljamo samo neparnim danima”  Dobila sam puno toga.. poznaju me, niko nije pitao nista. Znaju da je kiriticno kad se kazaljke kompasa razmagnetisu. Ne znam, nadam se i da razumeju da je bolje tako. Kuca se nije zapalila a ja jos osecam  toplotu pod kozom .

 http://www.youtube.com/watch?v=DgCY4qHujTA                                

 Izmisljen zivot u izmisljenom vremenu. Da li su i ljudi i dogadjaji  izmisljeni?Imam problema sa secanjem.

Mozda je bolje da sve ostane belo. U belini se ne nazire nista od onoga sto sam.. ma sta sam ja to...ne znam..dovoljna je belina, sve je tu cito i kristalno jasno. Sve ostalo  je opipljivo i toliko stvarno da boli i tu belinu.

 Zaskocila me azdaha od jutros. J..be pa ne popusta. Bas bih da se  svadjam..Malo sam prionula na mac, pa usisah kucu, sad cu po krpi da udaram..Zvali i neki prijatelji da pitaju da li sam ispunila svoju gradjansku duznost..Pitanje moje bese, ajde kazi za koga agitujes  pa da zavrsavamo ...zdaraavo. Hmmm a kad odem u vrtic i vidim okupane, izbijane, opeglane organe nadzora da bude posteno...ojoojjojoO jos  iz komsilukaaa..

Ne znam kolika im je dnevnica i jel to oni od mene uzimaju, jok od koga ce..od azdahe.

Ostalima sretna slava.

 Suuncee.. u pondeljak pred praznik rada. Obecava dobar rad uz sunce za praznik.

 Hajmo magovi compa i tehnike pomagajte.U cemu je problem? Primetila sam pre par dana, da mi se na kompu  brkaju postovi u smislu, vremena objavljivanja, dana i mnogi se ne pojavljuju  ( kad uporedim na telefonu).

Npr trenutno mi je redosled biciklista, lana , moon..kao da su svi pisali danas posle 6. Jel to pocelo  ili su mi se doselili mali zeleni u komp. 

 Nesto mu nije dobro hmm, mislim blogu ili da pogledam kad popijem kafu. Ovo mi je ipak rutual, kafa, mail, blog, vesti na netu i da ne lazem horoskop ( on je ipak resenje za sve). Sem prve, koja me jos drzi sa ove strane tastature, za druge  stavke i mogu da budem u nekom vremeplovu. Mozda sam i pisala juce, a ne znam, mozda.  Ma svasta moze da bude.. Dobro jutro lepoticeee i lepotani naravo.

 Nikad nisam ucestvovala u politickim diskusijama. Nije da se ne razumem ali mi je to gubljenje vremena. Ali vidim u poslednje vreme racunajuci astronomskim satom, znaci poslednju svetlosnu mili-mini-sekundu ili nesto, nas doticna svar na p bas pritiska.. pa daj da vidim koji ja to osvrt imam.

Bila sam dakle samo pionir, tada se nisam pitala, bilo je to uobicajeno, uz boracku pesmu „Pioniri maleni, mi smo vojska prava“. Dobro, nije sad to vezano za politiku ali uopsteno organizacija koja je zatirala put ka daljem.Pa ne mogu da kazem da sam bila nezadovoljna svojim angazmanom u doticnoj. Imam prelepu sliku kao visibaka u nekom drugom ili trecem razredu osnovne. Imala sam sesir sa laticama i bas se nekako slatko smejem.  Naravno ponosito koracam u koloni, ceti u obaveznoj uniformi, plisirana crna suknjica, bele hulahopke, lakovane cipele, bela kosulja, neizostavna crvena marama i visibaka na glavi. Vidis, do sada mi nije palo na pamet, mozda tikove sa neizostavnim salom koji danas stalno nosim ( ili marama iste boje) vucem iz tog doba visibake. Uhh nesto mi nije sve jedno pri pomenu cveta, sad nisam bas visi.. a nisam ni baka i na tetka se vredjam..dobro, ajde necemo o tome.

 Nego stadoh kod borackih pesama, volela sam sa horom da pevam onu“ ko drukcije kaze, taj klevece i laze..“, dobar slogan a ne danasnje salate. Da pocela sam sa politikom. Uglavnom, dakle ponosno sam ostala pionir do danas i to je moj osvrt. Pouclanjivali su se neki jos u gimnaziji u partije, neki u vojsci da dobiju par dana skracenje. Muvase se svuda. Naravno bila sam i saglasna sa nekima, ali nikad svoj cenjeni potpis nisam dala nigde, ni potpis ni dusu. Posle sam prestala cak i da ucestvujem u diskusijama, ne mogu na dve strane, ili pionir ili nista. Bas kao bastenski patuljak iz Amelije Pulen, neko veruje da putuje, neko ne. Tako i ja, neko nek veruje da sam pionir ostala u dusi a neko ne mora. I nije ovo post o toj p.., jedino mi je zao sto mi je izraz onakav kao u prilogu, kad god pogledam sta se i ko se sve tu muva . Moj patuljak pionir je jos ziv i dalje salje razglednice  . 

http://www.youtube.com/watch?v=iUSkUrfvjSk

 Vau..sreca...Od ulaznih vrata do sobe spustam kese i usput  skidam cipele ...Polako zaobilazim  sve prostorije u kojima bih po navici  krenula nesto da sklanjam. Kratak zaokret ka kupatilu i trk u sobu..ka krevetu. Poznati i vec uvezban skok na bok sa nogama sa srane, comp naslonjen na jastuk, poza prozvana “eno je medju jastucima kao na prestolu”. Onako obucena  pocinjem sa sebe da skidam sat po sat , cas po cas , lik po lik koji je danas prosao pored mene.Trebace mi malo vremena da sve to odlozim u zaborav, pola devet jutos je bas daleko...Tek onda cu skinuti i ostalo. Sa svim tim nece biti skinuta i neka teskoba, ne znam ni sama neka zelja da odem u tri lepe sa kartom samo u jednom pravcu...Zapalis cigaretu, cak i nadjes upaljac i konstatujes da u poslednje veme jedino mozes da podneses macku...Mora da je od vremena, kise , magnetnih oluja, erupcija na suncu, aktivnog vulkana, zemljotresa ...aha..

 “Odrasli ljudi ne mastaju, zive u realnom vremenu sa budno otvorenim ocima i naculjenim usima. Prate politiku, glasine, komsije, kupuju jutarnje novine, duvaju zbog ozbiljnosti i cutog. Pricaju stalozeno, ne masu rukama i ne slusaju preglasno muziku u automobilu, ne pokazuju emocije vec su stalno hladne glave. Pod bremenom zivota i ozbiljnosti ne gledaju u nebo, ne izmamljuju im oblaci osmeh, ne bave se nijansama u krosnjama drveca, u izrazima lica u boji glasa ! ”zvonilo je u glavi." a narocito slabo prave slovne greske"

“Treba zadrzati decju radoznalost celoga zivota. To otvara vidike i daje zivotnu radost, sigurnost  i tako opipljivo definise vlastito postojanje. I pored oblaka i nijansi, ozbiljnije se borim u zivotu, ne krijem kao oni neuspehe u tim novinskim stupcima. Pokusavam, uspevam da sam nekako na povrsini uz te zamahe ruku, bez duvanja, sem kad nosim kese i bauljam po pijaci, koju obozavam zbog boja..pa resavam stalno, resavam svima oko sebe probleme..Ne vidim slosjkk ih, misli ih ucine nevidjivim..” tutnjalo je iz dubine. “ Zene treba da su krhke, da predu sretno bez povisenog tona, bez ispada besa i ne gledaju tako direktno u oci! Ne treba da se suprotstavljas, da ispravljas, ukazujes. Ko te pita da kazes stalno sta mislis. Kao da je stalo nekome do toga, svako prica svoje. Obori malo durbin, sta te kosta..kazi ne mozes i kad mozes.Gledaj sebe !”„Gledam..odoh da spavam, a sutra da vidim nove tonove lisca na drvecu i koja sam sve slova pojela“.

http://www.youtube.com/watch?v=dzVReTZjqds